POLEN

Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela. Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljači cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Cvetni prah sa medom se koristi u ljutskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med. Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 - 0,050mm u razmeri, a kod samo malo broja biljaka npr. tikava, 0,15 - 0,20mm. Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije itd.

PAŽNJA:
Polen vremenom gubi svoja dragocena svojstva. Tako, na primer, polen, dobro osušen,stavljen u plastične kese, zatvorene, kroz 6 meseci gubi 30%, a kroz godinu dana i do 75% svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Posle 2 godine polen postaje praktično nekoristan.
Najbolje je da se polen čuva na sledeći način:

• u plastičnim kesama, hermetički zatvoren, na temperaturi do
• +4ºC;
• u mešavini s medom (1:1) iznad koje se u tegli naspe sloj čistog meda i sve dobro zatvori;
• u mešavini sa šećerom.

Savremena prehrambena industrija koristi liofilizaciju polena (uklanjanje vlage na temperaturama ispod 0 stepeni). Liofilisani polen ima rok upotrebe 5 - 7 godina.

Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C).
Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D.
Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente. U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću.
Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava sei veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja.

Domaći lek od polena

Za dobijanje ovog leka treba konzervisan polen ponovo izmešati sa ušećerenim medom uz dodatak 1 g mleča, ako se njime raspolaže. Za jednu kuru domaćeg leka potrebno je 50 g čistog polena, gram mleča i 200 g ušećerenog meda, najbolje bagremovog ili planinskog. Polen i mleč mogu se pomešati i sa tečnim medom pomoću električnog miksera, tako se dobije masa u vidu krema. Izmešani polen i mleč upotrebljavaju se tako što se u toku 10 dana svakog jutra pre doručka uzima po jedna kafena kašičica, pa se posle pauze od 7 dana nastavlja uzimanje sve dok se sva količina iz teglice ne potroši. Utvrđeno je da je za regeneraciju čovečijeg organizma potrebno da se tokom jedne godine uzme četiri puta po 50g polena i jedan gram mleča. Razmak između uzimanja ovog leka je oko 3 meseca. U poslednje vreme fabrike lekova i apoteke proizvode razne mešavine i pilule od polena, mleča i meda, koje prodaju pod raznim nazivima, pa je uz svako takvo pakovanje priloženo i uputstvu za upotrebu.

Hranljivost i lekovitost polena
Poznato je da je za očuvanje zdravlja, svežine i raspoloženja do duboke starosti, potrebna je racionalna ishrana. Dugotrajno odstupanje od normalne i zdrave ishrane povlači za sobom narušavanje metabolizma, što konačno dovodi do pojave hroničnih oboljenja. Ovi procesi u organizmu razvijaju se polako i ne mogu se odmah zapaziti. Da bi se to izbeglo, potrebno je da svakodnevana ishrana bude potpuna.

Nauka je utvrdila da naše navike u ishrani obiluju nedostacima važnih elemenata, zbog kojih se čovekovo zdravlje neprimetno oštećuje.
Savremeni dijetetičari vode borbu protiv tih nedostataka, ali to ne čine lekovima nego popravljanjem ishrane i nadoknadom prirodnih elemenata koji čoveku obnavljaju zdravlje, uspostavljaju ravnotežu u organizmu i upotpunjuju njegovu umnu i fizičku snagu.

Polen je smeša belančevina, masti, mineralnih materija, ugljenih hidrata, amino-kiselina, fermenata, eteričnih ulja i vitamina: aneurina, riboflavina, nikotinske kiseline, piridoksina, pantotenske kiseline, folne kiseline, biotina, tokoferola, askorbinske kiseline, kalciferola, karotina i rutina.

Utvrđeno je da se u cvetnom prahu nalazi 20, od 23 poznate amino-kiseline. Sadržaj u belančevinama vezanih amino-kiselina, koje su po vrsti identične kao i slobodne amino-kiseline, sledeći je:cistin, triptofan, alanin , serin, treonin, prolin, valin, lizin, arginin, histidin, glikokol, glutaminska kiselina, fenilalanin, leucin, izoleucin.

Hromotografskom metodom takođe je utvrđeno da se lipidi cvetnog praha sastoje od slobodnih zasićenih masnih kiselina, i to: palmitinske, miristinske i laurinske kiseline, tragova monoglicerida i nezasićenih masnih kiselina, i triglicerida .

Od bioaktivnih materija mineralnog porekla dokazani su: Ca, Fe, P, Mg, Co, a u nekim vrstama polena nalaze se i hormonalne materije.

Ovakvo bogatstvo raznih dragocenih prirodnih supstanci u polenu, od kojih mnoge u čovekovom organizmu imaju ulogu biokatalizatora, podstaklo je brojne istraživače u svetu da polen počnu koristiti i kao terapeutsko sredstvo. Utvrđeno je da polen daje veoma dobar efekat u slučaju malokrvnosti, preranog starenja, arterijske hipertenzije, arterioskleroze, cereralne skleroze, probavnih smetnji, povećava apetit i radnu sposobnost, normalizuje rad želuca, a preporučuje se i svima koji su bili zračeni
rendgenom ili su lečeni velikom dozom antibiotika.

Cvetni prah se može uzimati i u slučajevima premorenosti,oboljenja od žutice i nervnih depresija. Dosadašnja iskustva u upotrebi polena potvrđuju njegovo višestruko dejstvo: polen omogućuje bolju cirkulaciju krvi u mozgu, olakšava umni napor, pospešuje rast dece, poboljšava vid dece i odraslih, doprinosi suzbijanju bolesti srca i krvnih sudova, pomaže u lečenju prostate, povećava procenat hemoglobina u krvi, poboljšava vitalnost i zdravstveno stanje organizma. Polen, praktično, sadrži sve što je organizmu potrebno.

Medicina još ne primenjuje u punoj meri cvetni prah u lekovite svrhe. Međutim, u arsenalu narodne medicine polen se smatra veoma popularnim sredstvom koje ima višestruka lekovita svojstva.