Lečenje polenom

U lekarskoj praksi polen su prvi put primenili na jednoj pariskoj klinici 1956. g. Lenormand i Chauvin. Rezultati njihovih eksperimenata da primene polen u lečenju pacijenata sa hroničnim crevnim oboljenjima bili su neočekivano dobri. Preparat je uticao regulativno na delatnost probavnog trakta. Povoljno je delovao kako na hronični zatvor tako i na hronične dijareje koje prate kolitise otporne na lečenje antibioticima. Antibiotička aktivnost polena protiv crevnih bakterija verovatno je osnovni lekoviti faktor u lečenju zapaljivih oboljenja creva. Veliko kliničko iskustvo u primeni polena ima Lenormand. On je postigao dobre rezultate kod bubrežnih komplikacija usled zapaljenja creva. Autor je sa uspehom primenjivao polen i kao biostimulator u slučajevima prevremenog starenja i staračke slabosti.

Novija klinička istaživanja pokazuju da polen može da utiče na lipidni metabolizam bolesnika sa arteriosklerozom. Košlik i Takač saopštavaju da kod deset bolesnika sa povećanim mastima u serumu posle uzimanja polena u toku tri meseca, prosečni serumni nivo triglicerida smanjen od 3,9 na 1,9 mmol/l. Nivo holesterina bio je normalan i polen nije uticao na njega.
Povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi smanjena je na 566 mmol/l.

60 pacijenata u poodmaklim godinama sa simptomima arterioskleroze je u toku mesec dana uzimalo kašiku polena 2 puta dnevno pre jela. To je povoljno uticalo na simptomatiku bolesti i uticalo je na nalaze laboratorijskih analiza. Očigledno je bila tendencija ka smanjenju povećanih holesterina i lipoproteina u serumu. Ista ova terapija je dala dobar rezultat i kod drugih 10 bolesnika sa arteriosklerozom u mozgu. Posebno dobro je uticala na stanje pacijenata sa adinamičnim neurastenijama.

Paret saopštava da je u toku nekoliko godina u kojima je primenjivao polen i saće kao dopunsko a ponekad - pri odgivarajućoj terapiji -i kao osnovno terapeutsko sredstvo u lečenju neurastenija i psihičkih oboljenja.
Posebno dobro je delovalo na bolesnike sa astenijom, smanjenom vitalnošću i depresijama povezanih sa uzrastom (involucione psihoze). Autor je konstatovao da najjače izraženi efekat lekovitosti polen ima na psihičke komplikacije kod hroničnog alkohokoholizma. Davanje 2 do 3 grama polena dnevno posle zabrane alkohola skrćivalo je za alkoholičare teški sindrom apstinencije na 2, 3 dana.
Kod opšte prihvaćenog načina lečenja ovaj sindrom traje oko nedelju dana.
Znatno je bila smanjena kura lečenja alkoholičara neuroleptičnim sredstvima.

Dobri rezultati u lečenju polena hepatitisa izazvanim eksperimentalno, dali su razloga Jalojmicijanuu i saradnicima da ga primene u lečenju 110 pacijenata sa hroničnim hepatitisom u fazi pogoršanja. Bolesnici su svakodnevno uzimali po 30 g svežeg i hermetisanog polena iz voštanih ćelija.
Poboljšanje njihovog stanja je došlo do izražaja obnavljanja normalnog odnosa izm. albumina i globulina u krvnoj plazmi. Ovaj odnos je premašio jedinicu posle primanja svežeg polena u toku 90 do 180 dana. Kod grupe bolesnika koji su primali polen i saće, odnos izm. albumina i globulina povećan je od 0,96 na 1,27 za kraće vreme posle jednomesečnog lečenja. Rezultati se ocenjuju kao statistički značajni ali kontrolne grupe bolesnika nisu praćene.

U kliničkom istraživanju takođe bez kontrolnih grupi Leonavčus postigao je povoljan rezultat kod 55% od ukupno 20 pacijenata sa hipohromnom anemijom. Lečio ih je polenom iz saća. Šestoro je potpuno izlečeno.
Primali su 3 puta dnevno po 1 kašičicu polena pomešanog sa medom 1:1. Drugi preparati protiv anemije nisu davani.

Georgijeva i Vasilev postigli su dobar rezlutat posle uključivanja polena u kompleksnu terapiju 40 bolesnika sa krvarećim čirevima na želucu i 12-palačnom crevu. Kontrolna grupa dobijala je samo sredstva za zaustavljanje krvarenja. Sakriveni izlivi krvi u bolesnika koji su dobijali polen zaustavljeni su od 2. do 4. dana lečenja. U bolesnika iz kontrolne grupe znakovi sakrivenih krvarenja nestali su tek posle 10. dana. Konstatovano je da su se pacijenti koju su dobijali polen osetili bolje pre ostalih.

Kliničko proveravanje rasprostranjenog samolečenja doboćudnog adenona i hipertrofije prostate uzimanjem polena nije pokazalo očekivani efekat. Po mišljenju Mihajleska polen se nikako ne preporučuje kod adenoma prostate. Kod hipertrofije prostate može se uzimati u malim količinama pod kontrolom lekara.

Klinička iskustva u korišćenju polena kao dopunskog sredstva u kurativi očigledno su nedovoljna da bi se pokazale njegove indikacije i način primene. S obzirom na njegovu različitu biološku aktivnost usled porekla sa razl. biljaka, neophodno je prethodno ispitivanje i standardizacija za pojedine partije polena prema njihovoj primeni kao dopunskog lekovitog sredstva ili tonikuma.

Raznovrsnost hranljivih materija u polenu i njihova velika bio. vrednost razlog su da se koristi kao dodatak ishrani. Nisu poznate nepoželjne reakcije ili pojave povezane sa predoziranjem koje bi mogle da ograniče njegovu primenu. Međutim, njegovi hranljivi sastojci nisu potpuno balansirani u pogledu potreba organizma i stoga nije celishodno da se primaju u dozama većim od 50 do 100 g dnevno.

Umesno je njegovo korišćenje u okrepljujućim dijetama posle bolovanja u ishrani ljudi koji obavljaju težak i fizički i umni rad.

Kako upotrebljavati polen?

Neosporno je da cvetni prah - polen ima izuzetno, sveobuhvatno dejstvo na čovekov organizam. S obzirom na veoma stroge uslove čuvanja matične mleči, mnogi stručnjaci polen po vrednosti izjednačavaju sa njom. Korisni sastojci u mleči, usled
neadekvatnog skladištenja i uslova u kojima se iznose na tržišite, se mnogo brže vremenski gube (nekoliko sati) nego kod polena, (nekoliko meseci). Opet u polenu je količina esencijalnih aminokiselina srazmerno manja, tako da je ovo mišljenje u određenoj meri opravdano.

Međutim, moja iskustva stečena u razgovoru sa potrošačima cvetnog praha govore da dobra većina ne koristi polen na propisan način.

Evo samo neki od načina na koji ljudi pogrešno upotrebljavaju polen:

• "Uzimam polen kafenom kašičicom sažvaćem ga i progutam."
• "1 supenu kašičicu razmutim u vodi, malo zasladim, i popijem."
• "Sameljem granulice polena i tako dobijem polen u prahu koji sada mogu odmah da upotrebim"

Najvažniji razlog zašto je sve ovo pogrešno je taj što čovekov sistem za varenje ne može da razbije celuloidnu opnu kojom je zrno polena obavijeno. U svim prethodno navedenim primerima, polenov prah samo protrči kroz naš organizam a da nismo iskoristili nijedan jedini sastojak iz bogatog polenovog repertoara. Najdrastičniji slučaj ispričala mi je Sneža, vegetarijanka iz Beograda koja je godina koristila polenov prah pogrešno. Kada sam joj objasnio kako se polen mora koristiti, na njenom licu se moglo nazreti žaljenje za svim onim kilogramima polena, koje je ona konzumirala uzalud.

Da bi polen dospeo u stanje da čovekov organizam može da ga upotrebi, opna koja obavija zrnce polena, mora da se natopi da bi nabubrila i prsnula, i tada tek možemo da upotrebimo sve njegove izuzetne sastojke.

Ako ste ikako u mogućnosti, nabavljajte i koristite sirovi polen. U procesu sušenja gubi se oko 20% vrednosti polena. Nakon sušenja, ostatak vrednosti polena se gubi linearno vremenom. Nakon 6 meseci, takav polen je izgubio oko polovine svoje vrednosti, tako da nije pametno nabavljati ga po istoj ceni. Moj savet je da nakon januara meseca nabavljate sušeni polen isključivo ako ste uvereni da je nakon sušenja čuvan u zamrzivaču, ili ako je čuvan u sirovom stanju a nakon vađenja iz zamrzivača sušen. Znači prioriti su:

1. sirovi polen - odmah nakon čišćenja se čuva u zamrzivaču.,
2. sušeni polen - koji je odmah nakon sušenja smešten u zamrzivač,
3. sušeni polen - u periodu od početka sezone pa do nove godine.
   

SAVET: Sirovi polen obavezno a što da ne i sušeni, čuvajte u zamrzivaču.

Evo i nekoliko načina ispravne pripreme i konzumiranja polena:

• Jednu supenu kašičicu polena razmutiti u mlakoj vodi (najbolje uveče) i ostaviti da odstoji min. 8 sati. Nakom toga, možete napitak zasladiti, promešati i popiti. Ako ga zasladite medom, i dodate do 15 kapi propolisa u kapima, dobili ste izuzetan i komletan preparat.
• Polen se može rastvoriti i u jogurtu, jer je poznato da mlečna kiselina bolje rastvara celuloidnu opnu od vode.
• Samleven sušeni odnosno što je još bolje ako imate nemleveni sirovi polen,
  umešate u med. Nije zgoreg iscediti malo limuna, kako bi se poboljšalo rastvaranje polenove opne. Sledeća 3-4 dana prevrćite teglu u kojoj je ovakav preparat, svakih sat dva, kako bi polen, koji je lakši od meda, prolazio kroz med i tako natapao svoju opnu. Od četvrtog dana možete početi upotrebljavati ovaj preparat. Višak preparata čuvajte u frižideru. Na površini će se nakupiti krupnije granule koje možete upotrebiti tako što ćete jednu kašiku tog gornjeg sloja razmutiti u vodi, u nakon nekoliko sati popiti.

Perga

Perga je fermetirani polen, tj. proizvod koji nastaje tako, što pčele polen koji sakupljaju sa cvetova biljaka unose u košnicu, prerađuju ga dodajući mu produkte lučenjem svojih žlezda. Praktično, pčele polen koji unose u košnicu natapaju sekretima koje luče iz svojih žlezda, smeštaju ga u ćelije saća i zalivaju ga odozgo medom. U procesu fermentacije, tako obrađeni polen od strane pčela, postaje bogatiji brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom i dr. Tako prerađeni polen pčele smeštaju u ćelije saća (do oko 2/3 ćelija), a ostali deo iznad perge u ćeliji je ispunjen medom. Pčele pri preradi polena koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena.

Fermentirani polen, perga, koja je gotova hrana za pčele (jer sakupljeni polen to nije), je istovremeno izvanredna hrana za čovekov organizam. Perga sadrži preko 100 vrsta različitih gljivica, preko 80 vrsta kvasca, preko 40 vrsta bakterija i sve ono što sadrži sakupljeni polen sa cvetova biljaka, a to su belančevine, vitamini, minerali itd.

Treba istaći da niko do sada nije uspeo da napravi pravu pergu sa toliko mikroorganizama. Zapravo, može se napraviti nekakva mešavina koja sadrži sve sastojke kao i prava perga, korišćenjem pekarskog kvasca, sojinog brašna, mleka u prahu, svežih jaja i dr., ali takva mešavina nema onošto je bitno za pergu - brojne mikroorganizme.

Kada bi čovek čak i uspeo da sve te mikroorganizme obezbedi u veštačkoj pergi, našao bi se pred nerešivim problemom - kojim redosledom dodavati te brojne mikroorganizme? Ostaće još dugo tajna, koju samo pčele znaju - redosled "pakovanja" i obrade polenovu pergu i postupak dodavanja pomenutih mikroorganizama. Teško će bilo kome poći za rukom da ukrade taj recept od pčela. Zbog svega toga, perga ce jos dugo ostati izvanredan, neprevaziđeni, jedinstveni, isključivo pčeljini proizvod.

Da nema takve perge u pčelinjem društvu, ne bi bilo ni legla, ni razvoja pčelinjeg društva, ni pčela. Jer, perga sadrži kompletno sve što je potrebno za uspešan razvoj i život pčelinjeg društva: belančevine, vitamine, aminokisaline, eterično ulje, šećere, mineralme materije, enzime, hormone i brojne mikroorganizme. Perga je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam.

U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A (karotina) koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvrsći. Pergi se daje poseban značaj kod određenih kardiovaskulrnih oboljenja, oboljenja sluzokože zeluca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom, itd.

Treba, sigurno, što više koristiti polen, ali kada se u trgovini bude prodavala i perga, to će onda biti prava stvar. Treba očekivati da će i pčelari i potrošači u narednom periodu saznati mnogo više o pergi i da će je mnogo više upotrebljavati.

Polen u psihijatriji

Na prvom međunarodnom seminaru o apiterapiji 1974. godine u Madridu, španski lekar dr Llopis Paret obavestio je učesnike da je od 1971. godine počeo upotrebljavati cvetni prah - polen i za lečenje bolesti koje spadaju u područje psihoterapije, a posebno za lečenje alkoholizma. Polen je upotrebio u velikom broju slučajeva i postigao veoma dobre rezultate. Za svoj prikaz odabrao je tri grupe bolesti:

1. depresivne sindrome
2. slučajeve iznurenosti-astenije
3. alkoholizam

Depresivni sindromi: U većini slučajeva teških depresivnih sindroma, polen sam nije delovao, ali davan zajedno sa antidepresivnim sredstvima dovodio je do poboljšanja već i sa malim dozama tih sredstava, i to znatno bolje nego u slučajevima kad su
antidepresivna sredstva davana bez polena. Bolesnici su ozdravili ili im se stanje poboljšavalo. Daljim uzimanjem polena uspelo se sprečiti ponovno javljanje depresije. Dobre rezultate postigao je dozama od 2,5 g polena dnevno. Dr Llopis Paret smatra polen dobrim pomoćnim sredstvom za lečenje depresija i u takvim slučajevima redovno ga propisuje.

Iznurenosti-astenija: Na području psihijatrije veliki procenat čine bolesnici koji boluju od iznurenosti, astenije, melanholije, oslabljenja životnog tonusa i sl.Glavni uzroci takvog stanja leže u karakteristikama dnevnog života ljudi današnjice :preterani rad,
brzina, stalni napadi od strane okoline, loši odnosi i dr. U tim slučajevima polen se pokazao kao energetski faktor od velikog značaja. Već nekoliko dana nakon početka lečenja bolesnici se bolje osećaju. Živahniji su, boljeg raspoloženja i pokazuju više želje za komuniciranjem sa okolinom. Uspesi su postignuti uzimanjem i manjih doza duže vreme.

Alkoholizam: Na tom području plenom su postignuti najbolji rezultati, posebno kod hroničnih slučajeva, kada dolazi do nedostatka vitamina i belančevina u organizmu. Dobri rezultati postignuti su sa dozom od dva do tri polena na dan.