MATIČNA MLEČ

Matična mleč je izlučevina ždrelnih žlezda pčela radilica starih 8-12 dana. Ona je pčelinje “mleko” za larve pčela i hrana za matice u vreme intenzivnog polaganja jajašaca.

Matična mleč je mleko za larve pčela

Mleč je gusta neprozirna masa bele do bledo žućkaste boje. Ima karakterističnu aromu i oštar kiseo ukus sa slatkim akcentom.

 Matična mleč se hiljadama godina u orijentalnim kulturama ceni kao jedinstveni prirodni izvor za očuvanje mladosti i energije.

Tradicionalna iskustva ukazuju da ublažava uznemirenost i nesanicu, podiže raspoloženje, povećava izdržljivost i pamćenje te jača imuni sistem.
Kompleksne je hemijske strukture koju proizvode mlade pčele negovateljice kao hranu za larve.

Iako nije tako dobro poznata kao pčelinji polen, matična mleč je jednaka polenu po lekovitosti. Mlade pčele negovateljice prave matičnu mleč, to je sekret iz žlezda na vrhu njihovih glava, 2-3 dana matična mleč je jedina hrana koja se daje svim mladim larvama u procesu njihovog sazrevanja, dok je za maticu to hrana ceo životni period. Za 3 dana tokom kojih su larve pčela radilica hranjene matičnom mleči, one dostignu maksimalno razviće; njhova težina se poveća oko 250 puta.

 Matica dosegne zrelost 5 dana pre pčela radilica; kada potpuno sazri, njena težina je duplo veća od težine pčela radilica. Životni vek pčele radilice je oko 35-40 dana; dok matica živi 5-6 godina i ekstremno je plodna. Jednom je oplođena i od tog momenta može da snese čak do 3000 jaja dnevno tokom letnje sezone. Ma kako ovo neverovatno zvučalo, ona može da nose toliko jaja i do 5 godina. Svako biće koje ima toliko energije i vitalnosti treba poštovati!

Ova bogata koncentrovana hrana nije korisna samo za pčele. Ona sadrži neverovatne količine proteina, lipida, glucida, vitamina, hormona, enzima, minerala, specijalnih vitalnih faktora koji se ponašaju kao biokatalizatori u procesu ćelijske regeneracije u ljudskom telu.

 Konstatovano je da je mleč bogat belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, aminokiselinama, vitaminama B-1, B-2, B-6, C, E, niacinima, pantotenskom kiselinom, biotinom, inozitolom i folskom kiselinom. Mleč sadrži razne vitamine koji su apsolutno neophodni za razvoj pčelinjih larvi.


 Studije pokazuju delotvornost matične mleči za sledeće: umor, nesanicu, anoreksiju, uznemirenost, bronhialnu astmu, hepatitis, pankreas, artritis, kostobolju, arterosklerozu, bolesti bubrega, stomačni čir, jajnički nedostatak, obrtanje procesa starenja, stimulisanje i regeneraciju nervnog sistema, za ubrzavanje zarastanja i konsolidacije slomljenih kostiju, kožna oboljenja, promoviše seksualno podmlađivanje.

Otkako njena akcija izgleda vise sistematski nego akcija koja utiče na specifičnu biološku funkciju, matična mleč je veoma preporučljiva za veliki broj upotreba.

Institut Bating iz Ontaria, analizom matičnog mleča je otkrio da je bogat proteinima i vitaminima B kompleksa i naročito pantotenskom kiselinom, vitamin B koji je povezan sa dugovečnošću i vraćanjem sede kose u prvobitnu boju.

Matična mleč ima antivirusna,antibakterijska i antigljivična svojstva

Antibiotsko svojstvo - Ona pokazuje antibakterijska, antigljivična i antivirusna.

Stimulacija polnog sistema - Tradicionalno se u brojnim starim kulturama mleč koristila za jačanje polne moći te protiv steriliteta, impotencije i frigidnosti. Ispitivanja su pokazala da mleč potiče rad i brži razvoj polnih organa u životinja koje postaju i seksualno aktivnije.

Imuni sistem - Veruje se da mleč jača imuni sistem zahvaljujući 10-hidroksidekanoičnoj kiselini i gama globulinu. Gama globulin je odlučujući faktor u borbi protiv upala te imuni stimulans.

Telesna izdržljivost - Saznanje da povećava telesnu izdržljivost i smanjuje zamor ukazuje da bi trebala biti zastupljena kao dodatak prehrani kod ljudi koji obavljaju težak telesni rad, a posebno kod sportista u pripremnom i takmičarskom periodu, ne samo radi veće izdržljivosti, nego i bržeg oporavka.

Krvni pritisak - Veruje se da uspostavljanjem ravnotežnog stanja neurovegetativnog sistema mleč može pomoći u normalizaciji visokog i niskog krvnog pritiska.

Tromboza – Eksperimenti ukazuju da bi se mleč mogla koristiti kod poteškoća vezanih za trombozu, jer sprečava stvaranje ugrušaka.

Zarastanje rana i kostiju – Na životinjama je dokazano da postiče brže zarastanje slomljenih kostiju i zatvaranje frakturne pukotine te dijabetičnih rana.

Jetra - Potiče obnavljanje jetre i štiti njene stanice od oštećenja.

Toksičnost – Matična mleč nije toksična niti mutagena čak i pri visokoj dozi. Smatra se da stalna upotreba ove potpuno prirodne i zdrave supstance ne izaziva nikakve kumulativne štetne učinke niti stvara zavisnost.

Alergijske reakcije – Studije ukazuju na alergijske reakcije kod nekih korisnika koji su uzimali matičnu mleč u obliku kontaktnog dermatitisa, proljeva, do anafilatickog šoka, pa čak i smrti.
TERAPIJSKA SVOJSTVA

Mleč ima izuzetna terapijska svojstva

Biološki učinci mleči u olakšavanju zdravstvenih tegoba ljudi poznati su hiljadama godina u narodnoj medicini istočnjačkih kultura. Najviše i najuspješnije se koristi u terapiji bolesti i stanja kod kojih postoji kompleksno oštećenje regeneracijskih mehanizama i normalnog tonusa organizma.

Zaostajanje razvoja (hipotrofija) dece - Iz iskustva mnogih klinika poznat je povoljan uticaj mleči kod dece koja zaostaju u razvoju zbog poremećaja u ishrani, preležanih infekcija s oštećenjima disajnog sistema ili crevnih upala s opštim intoksikacijama organizma.

Nedonoščad – Brza nadoknada prijašnje težine i daljnji porast nedonoščadi zabilježeno je preko mleka majki koje su uzimale mleč.

Nedostatak mleka u dojilja - Znatno poboljšanje laktacije postignuto je u dojilja kojima je davana mleč.

Anemija - Antianemično delovanje kod anemija nastalih usled gubitka velikih količina krvi prilikom porođaja ustanovljeno je kod svih rodilja.

Astma - Kod 75% pacijenata s astmom uočen je pozitivan učinak izražen u smanjenju broja astmatičnih napada i znantnom poboljšanju plućnih funkcija.

Prevremeno starenje - Dobri rezultati postignuti su kod pacijenata sa simptomima prevremenog starenja i staračke malaksalosti.

Menstrualni bolovi - Kombinacijom mleči, propolisa i peluda u medu menstrualni bolovi su prestali ili su znatno smanjeni kod većine devojaka.

Klimakterične tegobe – Terapija mešavinom mleči i cvetnog praha u medu dala je dobre rezultate kod klimakteričnih tegoba. Mnogi vegetativni i psihički poremećaji, kao što su glavobolja, nemogućnost zadržavanja mokraće (urinarna inkontinencija), vaginalna suhoća i mala vitalnost, kod većine tretiranih žena su poslije 15 dana upotrebe mleči iščezli.

Ateroskleroza - U izveštajima iz različitih medicinskih časopisa u zadnjih 30 godina, matična mleč se preporučuje kao preventivno i pomoćno sredstvo u terapiji ateroskleroze.

Postradijacijske tegobe – Terapija mešavinom mleči i cvetnog praha u medu pokazala je znatno poboljšanje kod većine pacijenta s poremećajima uzrokovanim radijacijskom terapijom (prvenstveno malaksalost).

Upala zglobova (artritis) - Dokazano je smanjenje boli za 53% i povećanje pokretljivosti zglobova kod ljudi koji su uzimali mleč kroz 3 meseca što se pripisuje visokom sadržaju pantotenske kiseline i/ili protivupalnom delovanju 10-hidroksidekanoicne kiseline.

Masnoće u krvi - U kontrolisanoj kliničkoj studiji dokazano je da mleč snižava serumski holesterol za 14%, a ukupne lipide za 10% u odnosu na placebo grupu.

Problemi i bolesti kože – Iskustva u vanjskoj primeni pokazuju da mleč po svoj prilici pomaže u obnavljanju mladenačkog izgleda kože te kod pojedinih problema i bolesti kože. Pri redovnoj upotrebi mleči koža postaje glatka i mekana, a bore se smanjuju. Najbolje rezultate pokazala je u lečenju seboreje na masnoj koži te dobre kod rozacee i keratoze, dok kod mladenačkih akni nije bilo pozitivnih učinaka.

Gerijatrijski sindromi - Tradicionalna istočnoazijska (posebno kineska) medicina, a danas i zapadna alternativna i komplementarna medicina, sve više preporučuju matičnu mleč za poboljšanje kompleksnih tegoba u staračkoj dobi koji se odnose na bolesti nervnog sistema (difuzna ateroskleroza u mozgu sa i bez žarišnih oštećenja, astenička neuroza, neuroze s povećanom emocionalnošću, hronični gerijatrijski sindromi bez žarišnih oštećenja, Parkinsonova bolest).

MED

ZAŠTO JE MED TOLIKO POSEBAN
Med je slatka, tečnogusta ili kristalizovana materija, svetle do tamnomrke boje, specificnog okusa i mirisa, koju proizvode medonosne pčele iz nektara ili drugih slatkih biljnih sokova, a i materija životinjskog porekla, pa dorađenu skladište u ćelijama pčelinjeg saća na dozrevanje.

 Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo ima uticaja na proizvodnju nektara. Ova tečnost izlučena sadrži velike količine nektara i male količine proteina, soli, kiselina, enzima i aromatičnih sastojaka.

Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, teško da ćete ikad dobiti isti nektar a samim tim i med, što ga čini posebnim. Nektar varira u ukusu, količini i vrsti šećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele deteline 40% a mazurana 70% šećera. Da li ste se ikad zapitali zašto jabuka ima više plodova na sunčanoj strani drveta? To je zbog toga što se nektar na sunčanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo atraktivniji za pčele. Veća poseta pčela je i bogatije oprašivanje za biljku.

Med najveći prirodni eliksir

Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do košnice u saće sa pčelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u košnicu gde je skladište. Dve stvari moraju da budu uradjene da se nektar pretvori u med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se izbegne fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Drugo, saharoza u nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima preoblikovanim proizvodima pčelinjih žlezda. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smešten u zapečaćenim voštanim saćima.

Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera (voćnih i grožđanih), vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena , prirodna, lako svarljiva hrana, koja posle unošenja u organizam, direktno prelazi u krvotok.

Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom.

 Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva svojstva meda, uz njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da stimuliše i poboljšava rad srca, da uklanja zamor, da ublažava razne upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na nervni sistem, da u mnogim slučajevima trovanja ima protiv otrovno dejstvo, da reguliše krvni pritisak, da ublažava tegobe u slučaju oboljenja štitne žlezde hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, da jača organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje staračke slabosti, da pospešuje oporavak od raznih oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema, da jača umne i fizičke sposobnosti, itd.
SASTAV MEDA
U svom prirodnom obliku, med se sastoji od šećera (monosaharida), glukoze i fruktoze, kiselina i različitih elemenata koje čovek lako prima, fermenata i vitamina koji ubrzavaju biološko-hemijske procese u organima čoveka. Značajna kvalitativna karakteristika meda je u tome što sadrži željezo koje je u takvom obliku da ga

Najkompletniji proizvod na planeti

želudac lako prima i prenosi u krv. Zbog toga je med na prvom mestu, kada su u pitanju malokrvne osobe.

Najvrijedniji sastojak meda su šećeri. Ima ih i do 80%, od čega su oko 38% voćni šećeri (fruktoza), 30% su grožđani šećeri (glukoza), svega 8% čini saharoza a ostatak čine maltoza i ostali disaharidi. Inače, u medu ima 26 vrsta raznih šećera.

Zbog svog raznovrsnog i bogatog sastava, kilogram meda vredi kao 3kg goveđeg mesa, 50 komada jaja, 5,5 litara mleka, 3 kg sveže rečne ribe, 5 kg narandži, kilogram šunke ili kao 12 kg povrća.

U kilogramu prosečno kvalitetnog mesa ima 1.000-1.300, u kilogramu jaja 1630 kalorija, u litri kravljeg mleka 665, u kilogramu pšeničnog brašna 2.170, dok u istoj težini meda ima 3.075-3.150 kalorija.

 Za poređenje zdravoj odrasloj osobi dnevno treba 2.400 kalorija. Sadržaj desetak vitamina daje medu posebnu vrednost. To su: vitamin B1, B2, B3, B5, B6, BC, K, C, E i karotin.
KRISTALIZACIJA MEDA
Kristalizacija (granulacija) je osobina svakog prirodnog meda. Brzina kristalizacije u skladištima (ambalaži) zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera, kao i temperature pri kojoj se med čuva. Ukoliko je u medu

Proizvodnja meda

sadržaj glukoze viši, te se približava sadržaju fruktoze, takav med brže kristalizuje. Temperatura ispod 20°C ubrzava kristalizaciju meda, dok je vlažnost vazduha u prostoriji usporava. Najbrže se kristalizuje med medljikovac, suncokretov, goručicin, esparzetin i maslačkov med (koji se često kristalizuje još u saću, vrlo krupnim kristalima, tako da se teško centrifugira). U posljednje vreme ukus potrošača naginje ka kristaliziranom medu, i to naročito onih vrsta koje kristališu sitnim kristalima, podsećaju na najfiniji sladoled (med od bele deteline, bagrema, lipe, facelije, livadski med i dr).

 Kristalizovani med može se iz čvrstog stanja vratiti u tečno, ako se sud sa kristalizovanim medom stavi u veći sud sa vodom zagrijanom na konstantnu temperaturu od oko 40°C pri čemu ne gubi na lekovitosti.

MED-HRANA I LEK

Med

Med se svrstava u prirodnu, visoko vrednu i lako svarljivu hranu, koja, posle uzimanja, direktno ulazi u krvotok.

 Prema sadržaju proteina, visoko se kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline.

 Ima 37 mineralnih materija, vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, A, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike i fitohormone.

 Dve trećine meda čine šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza. Njima nije potrebno varenje i direktno popunjavaju rezerve šećera u jetri i mišićima.

Veliku korist imamo od mineralnih materija, aminokiselina, enzima, vitamina, svih elemenata u tragovima, i sve to bez aditiva, konzervanasa, spakovano u najprirodnije pakovanje i odmah spremno za upotrebu.

Med se uzima drvenom ili plastičnom kašičicom, nikako metalnom.

Najbolje ga je rastvoriti u mlakoj vodi, ali nikako u toplijoj od 45 stepeni, kako ne bi izgubio hranljiva svojstva. Naime, iznad ove temperature, razgrađuju se enzimi invertaza i dijastaza, čime se gube lekovita svojstva i ostaju samo neke mineralne materije, malo termostabilnih vitamina i, naravno, šećeri.

Ukoliko se med uzima direktno, treba ga malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance biti rastvorene već u ustima i direktno će preko sluzokože biti ubačene u krvotok. Postiže se efekat sličan kao prilikom ubrizgavanja hranljivih materija injekcijom, samo što je ovaj način mnogo prijatniji.

 Ako tražimo dobar karbo-napitak, rastvor meda je idealan izbor. Ukoliko su nam potrebni prosti ugljeni hidrati, opet se preporučuje med.

PROPOLIS

Farmakološka dejstva propolisa su brojna, a najvažnija su: obuzdavanje razvoja bakterija i njihovo ubijanje, smirivanje bolova, sprečavanje zapaljenja, podizanje imunog sistema, obnavljanje ćelija tela i potpomaganje njihove regeneracije, doprinošenje proizvodnje krvi, ojačavanje zidova krvnih sudova i poboljšanje cirkulacije krvi, uništavanje ćelija kancera, smanjenje pratećih tegoba u lečenju raka i druga.
Propolis je pčelinji proizvod koji predstavlja mešavinu smolastih materija koje pčele skupljaju sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Tačnije, to je crvenkastožuta, lepljiva smola, prijatnog aromatičnog mirisa, koja u toplim rukama lako omekša. Pčele ga sakupljaju u toku cele pašne godine a najviše pred nastupajuću jesen i zimu. Prikupljaju ga s raznog drveća, najčešće sa topole, vrbe, kestena i konifera. Propolisom (grčki: pro – ispred i polis – grad) pčele zatvaraju, štite svoju košnicu. Njime popunjavaju sve

Propolis- lek za 21. vek

pukotine i nepotrebne otvore kako bi svoje stanište zaštitile od vetra, kiše i sl. u predstojećem periodu. Takodje, pčele njime oblepljuju svako strano telo koje se nadje u košnici (npr. miš) da bi se štitile od neprijatnih mirisa i bakterija koje nastaju prilikom raspadanja leša. Ako je razmak između plodišnih okvira i plodnjače veliki, pčele na više mesta prave po podnjaci naslage od propolisa i voska, koje im služe za brže penjanje do saća i spuštanje na podnjaču. Novoizgrađene voštane ćelije pre polaganja jaja pčele takoreći okupaju, propoliziraju, što predstavlja odličnu dezinfekciju istih. Pčelar propolis može da prikupi iz košnice, sa ramova ili na drugi način, po pravilu samo u julu mesecu. Kasnije ga ne treba uzimati jer je u tom periodu neophodan pčelama kako u cilju zaštite svog stana tako i za stalnu dezinfekciju istog. Pčele su na planeti u svom sadašnjem obliku, kako tvrde neki eksperti, oko 80 miliona godina! Ne treba reći da su izdržale test vremena bolje nego bilo koja druga vrsta na planeti. Eksperti tvrde da su najveći razlozi za ovu neverovatnu egzistenciju prirodna svojstva samih pčelinjih elemenata. Nema načina da čovek sam stvori svojstva meda, polena i propolisa. Oni čak sadrže određene komponente koje su toliko kompleksne da se tek trebaju identifikovati i kategorizovati. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci. One su rasporedjene u 55% smola i balzama, 30% voska, 10% eteričnih ulja i 5% polena. Sadrži sve poznate vitamine sem vitamina K, i ima 15 minerala koje ljudsko telo treba da normalno funkcioniše (ne sadrži sumpor). Propolis ima sledeća svojstva:
* bakteriološko,
* antivirusno,
* biostimulativno i
* lokalno – anestetičko

Propolis-sprečava stvaranje karijesa

Antimikrobno delovanje - Antibakterijsko delovanje propolisa jače je izraženo na gram-pozitivne bakterije (streptokok, stafilokok), nego na gram-negativne mikrobe (Salmonella, Escherichia coli, Proteus spp., Pseudomonas aeruginosa). Deluje takođe i na bacil tuberkuloze humanog tipa. Zanimljivo je da i u slučaju kada direktno ne deluje na gram-negativne bakterije, u organizmu stvara zaštitu od upale koje one izazivaju (Klebsiella pneumoniae, Proteus vulgaris, Pseudomonas aeruginosa). Učinak mu je slabiji od antibiotika, ali je manje toksičan, ne izaziva rezistenciju i ne oštećuje normalnu crevnu floru. Kada se uzima zajedno s nekim antibioticima, vreme ozdravljenja je znatno kraće.
Antiparazitno delovanje - Zaustavlja rast jednostaničnih parazita Trichomonas vaginalis, uzročnika upale spolnih organa kod žena i mokraćnih kanala kod muškaraca. Deluje takođe i na Trypanosoma cruzi.
Antivirusno delovanje - Sprečava razmnožavanje nekih virusa, uzročnika bolesti kod ljudi (Herpes simplex, genitalis i zoster, gripe i velikih boginja). Klinička ispitivanja su pokazala da je vreme ozdravljenja kod obične prehlade 2,5 puta kraće kada se koristi propolis.
Antiupalno delovanje - Snažno protivupalno delovanje izraženo je kod akutnih i hroničnih upala. Zanimljivo je da deluje i na upale koje nisu izazvane infekcijama (opekline od sunca, vatre, zračenja i hemijskih materije).
Anestetičko delovanje - Ima potpuni lokalni anestetički učinak kao lidokain, a jači od kokaina i prokaina. Delovanje protiv bolova pokazuje i kada se unosi u organizam.
Antioksidacijsko delovanje – Osnova biološke aktivnosti je, po svemu sudeći, u snažnom antioksidacijskom učinku propolisa, jer sprečava i efikasno odstranjuje slobodne radikale kojima se pripisuju pojave raznih bolesti, kao što su tumori, srčane bolesti, bolesti nervnog sistema, mrena, emfizem, ubrzano starenje i druge.
Mrena - Sprečava pojavu mrene i poboljšava antioksidacijsku odbranu krvi i leće te štiti rožnicu od posledica hemijske povrede.
Moždani udar - Zajedno s peludom kod moždanog udara podiže antioksidacijsku odbranu i snadbevanje mozga krvlju što omogućava brži oporavak poremećenih i izgubljenih funkcija.
Bubrezi - Antioksidacijskim učinkom štiti bubrege od akutnog oštećenja koje izazivaju neki citostatici (cisplatin) za vreme hemoterapije.
Jetra - Čuva jetru od nekih hemijskih otrova i alkohola što se pripisuje njegovoj sposobnosti hvatanja slobodnih radikala. Zaštitni učinak je jači od poznate materije glicirizina.
Srce – Štiti srce od toksičnih materija koji slobodnim radikalima oštećuju srčano tkivo.
Zračenje – Preživaljavanje miševa nakon gama zračenja pripisuje se antioksidacijskim svojstvima propolisa i upućuje na njegov zaštitni potencijal od slobodnih radikala nastalih raznim vrstama zračenja.
Alkohol – Štiti želudac od oštećenja alkoholom.
Zaceljivanje rana – Ubrzava zarastanje rana, ne samo kada se lokalno primenjuje, nego i kada se unosi u organizam.
Jačanje imunog sistema - Snažno postiče imunološke stanice na proizvodnju materije koje jačaju odbrambeni sistem bez neželjenih pojava.
Antitumorno delovanje - Novija istraživanja sve više potvrđuju da propolis, ne samo da sprečava nastajanje tumora, već zaustavlja rast tumorskih stanica i metastaziranje (dojke, debelo crevo, bubrezi, jetra, materica, želudac, pluća, koža, krv).
Karcinom trbušne šupljine – U kombinaciji s citostaticima značajno smanjuje napredovanje karcinoma

Propolis-leči čir na dvanaestopalačnom crevu

trbušne šupljine, a nuspojave kod hemoterapije su znatno blaže. Oporavak belih i crvenih krvnih zrnaca je znatno brži.
Karcinom pluća – Smanjuje rizik od nastajanja tumora i metastaziranja na plućima.
Karcinom debelog creva – Sprečava pojavu tumora na debelom crevu. Kod već nastalog karcinoma, usporava njegov rast i smanjuje rizik od metastaziranja na jetri.
Karcinom dojke – Smanjuje napredovanje karcinoma dojke tako da sprečava razmnožavanje njegovih stanica i pokreće mehanizam apoptoze, odnosno programiranu smrt tumorskih stanica.
Leukemija – Na modelu ljudskih leukemijskih stanica (HL-60) utvrđeno je da propolis ubija stanice tumora.
TERAPIJSKA SVOJSTVA
Upotreba propolisa u lečenju ljudi ima dugu istoriju. Klinička iskustva stečena kod brojnih bolesti, upućuju na njegov široki terapijski potencijal kao pomoćnog lekovitog sredstva u lecenju bolesti disajnih puteva i usne šupljine, srednjeg uha, probavnog sistema, urogenitalnih organa i kože.
Terapija sa samim propolisom ili u kombinaciji s drugim lekovima, pokazala je dobar uspeh u lečenju upale nosne šupljine, grla, glasnica, dušnika, sinusa i bronhitisa. Kod astme su se napadi razredili, a plućne funkcije znatno poboljšale. Vrlo dobar rezultat je postignut kod hronične upale srednjeg uha te tuberkuloze pluća i bubrega. Propolis sprečava stvaranje zubnog plaka i karijesa, zaustavlja razmnožavanje bakterija u usnoj šupljini, smanjuje bolnu osetljivost zubi, povećava čvrstoću zubne cakline, jača zubnu pulpu, smiruje akutnu i hroničnu upalu desni te leči afte. Vrlo dobar rezultat je postignut u lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu te hronične upale debelog creva (kolitis). Pomaže bržem zarastanju i najtvrdokornijih rana i povreda te opekotina i nekih kožnih bolesti.
Široka lekovita svojstva propolisa, posebno njegov potencijal u antitumorskom i antimetastatskom delovanju, upućuju na verovanje mnogih istraživača da je propolis “zlatni” proizvod košnice i lek 21.veka !

POLEN

Polen oživljava ćelije u organizmu

Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Cvetni prah-polen ili cvetna pelud je jedinstveni dar prirode, optimalno uravnotežen i upotpunjen omer vrednih prirodnih sastojaka. Svako zrnce sadrži sve sastojke neophodne za zdrav život i normalan razvoj organizma: belančevine, vitamine (A, C, D, E i grupa vitamina B), minerale (Ca, Cl, Na, Fe, Mg, Si) , lipide, enzime, eter. ulja i vredne antibiotske tvari. Pozitivno deluje kod anemije i hipertenzije, umiruje preopterećeni nervni sistem i olakšava probleme probavnog trakta. Izuzetne rezultate postiže u lečenju prostate. Redovnom upotrebom popravlja opšte zdravstveno stanje organizma, ublažava posledice stresa i daje snagu potrebnu za svakodnevne napore.
Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma Cvetni prah sa medom se koristi u ljudskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu.
Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C). Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D. Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente. U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću. Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava se i veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja.

Polen sadrži sve aminokiseline

Polen sadrži sve aminokiseline!
Polen ne sadrži samo mnoge neophodne vitamine i elemente u tragovima, već i sve najvažnije aminokiseline i zbog toga je najvažniji biljni izvor belančevina uopšte. Zbog toga je polen idealan za sve one koji ne konzumiraju mesne proizvode u svojoj ishrani. Tako 100g polena po sadržaju proteina odgovara količini od 500g telećeg mesa ili 7 jaja. Od posebnog je značaja upotreba svežeg ili sveže zamrznutog polena, jer za razliku od sušenog polena sadrži puno enzima, tako da naš organizam, prilikom varenja, ne mora da troši sopstvene. Takođe je važno da se polen pravilno koristi, jer se u protivnom ne mogu iskoristiti važni sastojci. Preporuka je da se polen umeša u med i ostavi 14 dana da sazri, jer se tek tada razbijaju takozvani eksini, odnosno spoljašnje, izuzetno čvrste opne polenovih zrnaca. Ove opne su toliko jake da su u stanju da konzervišu i sačuvaju zrnca polena vekovima. Pomoću slične mešavine može se pomoći najvećem broju osoba koje pate od polenske alergije i alergijskog rinitisa. Oni bi trebalo da uzimaju ovaj med sa polenom u zimskim mesecima.

Lečenje polenom

Lečenje polenom se preporučuje kod:

• raznih oboljenja tankih i debelih creva
• dijabetesa (izaziva neznatno povećanje inzulina)
• plazmatični holesterol i arteroskleroza
*oboljenja srca i krvnih sudova ( sadrži magnezij i kalij a nije bogat natrijumom)
• anemija i edemična gušavost (sadrži željezo jod)
• sprječava izliv krvi u mozak, mrežnjaču oka i srce


Za trajno čuvanje polena koriste se sledeći metodi:

pune se tegle osušenim polenom i prekriju se slojem meda (2-3cm)
• polen se miješa sa duplom količinom kristalnog šećera, dobro se izmiješa i stavi u hermetički zatvorenu teglu.
*Miješaju se jednake količine meda i polena i mućka se dok smjesa ne postane homogena. Izliva se u tegle, prekrije slojem čistog meda i hermetički
zatvori.
• Polen se sipa u plastične kese koje se zapečate i čuvaju na temperaturi do 4°C
Polen se može primjenjivati na slijedeće načine:
• Unutrašnje (oralno). Uzima se u vidu tableta, ekstrakta, u prirodnom vidu ili kombinaciji sa medom, mliječom ili propolisom. Preporučuje se da se uzima prije jela ili 3 sata poslije jela.
*180g meda rastvori se u 800ml mlake vode i uz miješanje dodaje se 50g polena. Ostavi se nekoliko dana na sobnoj temperaturi do nastanka fermentacije. Pije se po 3-4 čaše za vodu prije jela
* 50g meda, 10g polena i 100g kravljeg butera se dobro izmiješaju. Uzima se 3 puta dnevno kašičica prije jela
* 250g meda i 50g polena se dobro izmiješaju i nakon 4 dana se uzima po kašičo ica prije jela
* 10g polena, 1g mliječo a i 250g meda se dobro izmiješaju i uzima se po kašičo ica 3 puta dnevno prije jela
* kašičo ica polena i kašičo ica meda rastvore se u čaši mlake vode. Pije se 3 puta dnevno, sat prije jela ili 3 sata poslije jela.

• Spoljno. Koriste se vodeni ili alkoholni ekstrakti za spravljanje masti i krema
Kao ljekovito i profilaktičko sredstvo polen se koristi uspješno kod slijedećih oboljenja: anemije razne prirode, astenija, stomačna oboljenja, arteroskleroza, polna nemoć, povišen pritisak, prostatitisa, adenoma prostate, hepatitisa, ciroze, nervoze, u rekonvalescentnom periodu itd.

Lečenje polenom

U lekarskoj praksi polen su prvi put primenili na jednoj pariskoj klinici 1956. g. Lenormand i Chauvin. Rezultati njihovih eksperimenata da primene polen u lečenju pacijenata sa hroničnim crevnim oboljenjima bili su neočekivano dobri. Preparat je uticao regulativno na delatnost probavnog trakta. Povoljno je delovao kako na hronični zatvor tako i na hronične dijareje koje prate kolitise otporne na lečenje antibioticima. Antibiotička aktivnost polena protiv crevnih bakterija verovatno je osnovni lekoviti faktor u lečenju zapaljivih oboljenja creva. Veliko kliničko iskustvo u primeni polena ima Lenormand. On je postigao dobre rezultate kod bubrežnih komplikacija usled zapaljenja creva. Autor je sa uspehom primenjivao polen i kao biostimulator u slučajevima prevremenog starenja i staračke slabosti.

Novija klinička istaživanja pokazuju da polen može da utiče na lipidni metabolizam bolesnika sa arteriosklerozom. Košlik i Takač saopštavaju da kod deset bolesnika sa povećanim mastima u serumu posle uzimanja polena u toku tri meseca, prosečni serumni nivo triglicerida smanjen od 3,9 na 1,9 mmol/l. Nivo holesterina bio je normalan i polen nije uticao na njega.
Povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi smanjena je na 566 mmol/l.

60 pacijenata u poodmaklim godinama sa simptomima arterioskleroze je u toku mesec dana uzimalo kašiku polena 2 puta dnevno pre jela. To je povoljno uticalo na simptomatiku bolesti i uticalo je na nalaze laboratorijskih analiza. Očigledno je bila tendencija ka smanjenju povećanih holesterina i lipoproteina u serumu. Ista ova terapija je dala dobar rezultat i kod drugih 10 bolesnika sa arteriosklerozom u mozgu. Posebno dobro je uticala na stanje pacijenata sa adinamičnim neurastenijama.

Paret saopštava da je u toku nekoliko godina u kojima je primenjivao polen i saće kao dopunsko a ponekad - pri odgivarajućoj terapiji -i kao osnovno terapeutsko sredstvo u lečenju neurastenija i psihičkih oboljenja.
Posebno dobro je delovalo na bolesnike sa astenijom, smanjenom vitalnošću i depresijama povezanih sa uzrastom (involucione psihoze). Autor je konstatovao da najjače izraženi efekat lekovitosti polen ima na psihičke komplikacije kod hroničnog alkohokoholizma. Davanje 2 do 3 grama polena dnevno posle zabrane alkohola skrćivalo je za alkoholičare teški sindrom apstinencije na 2, 3 dana.
Kod opšte prihvaćenog načina lečenja ovaj sindrom traje oko nedelju dana.
Znatno je bila smanjena kura lečenja alkoholičara neuroleptičnim sredstvima.

Dobri rezultati u lečenju polena hepatitisa izazvanim eksperimentalno, dali su razloga Jalojmicijanuu i saradnicima da ga primene u lečenju 110 pacijenata sa hroničnim hepatitisom u fazi pogoršanja. Bolesnici su svakodnevno uzimali po 30 g svežeg i hermetisanog polena iz voštanih ćelija.
Poboljšanje njihovog stanja je došlo do izražaja obnavljanja normalnog odnosa izm. albumina i globulina u krvnoj plazmi. Ovaj odnos je premašio jedinicu posle primanja svežeg polena u toku 90 do 180 dana. Kod grupe bolesnika koji su primali polen i saće, odnos izm. albumina i globulina povećan je od 0,96 na 1,27 za kraće vreme posle jednomesečnog lečenja. Rezultati se ocenjuju kao statistički značajni ali kontrolne grupe bolesnika nisu praćene.

U kliničkom istraživanju takođe bez kontrolnih grupi Leonavčus postigao je povoljan rezultat kod 55% od ukupno 20 pacijenata sa hipohromnom anemijom. Lečio ih je polenom iz saća. Šestoro je potpuno izlečeno.
Primali su 3 puta dnevno po 1 kašičicu polena pomešanog sa medom 1:1. Drugi preparati protiv anemije nisu davani.

Georgijeva i Vasilev postigli su dobar rezlutat posle uključivanja polena u kompleksnu terapiju 40 bolesnika sa krvarećim čirevima na želucu i 12-palačnom crevu. Kontrolna grupa dobijala je samo sredstva za zaustavljanje krvarenja. Sakriveni izlivi krvi u bolesnika koji su dobijali polen zaustavljeni su od 2. do 4. dana lečenja. U bolesnika iz kontrolne grupe znakovi sakrivenih krvarenja nestali su tek posle 10. dana. Konstatovano je da su se pacijenti koju su dobijali polen osetili bolje pre ostalih.

Kliničko proveravanje rasprostranjenog samolečenja doboćudnog adenona i hipertrofije prostate uzimanjem polena nije pokazalo očekivani efekat. Po mišljenju Mihajleska polen se nikako ne preporučuje kod adenoma prostate. Kod hipertrofije prostate može se uzimati u malim količinama pod kontrolom lekara.

Klinička iskustva u korišćenju polena kao dopunskog sredstva u kurativi očigledno su nedovoljna da bi se pokazale njegove indikacije i način primene. S obzirom na njegovu različitu biološku aktivnost usled porekla sa razl. biljaka, neophodno je prethodno ispitivanje i standardizacija za pojedine partije polena prema njihovoj primeni kao dopunskog lekovitog sredstva ili tonikuma.

Raznovrsnost hranljivih materija u polenu i njihova velika bio. vrednost razlog su da se koristi kao dodatak ishrani. Nisu poznate nepoželjne reakcije ili pojave povezane sa predoziranjem koje bi mogle da ograniče njegovu primenu. Međutim, njegovi hranljivi sastojci nisu potpuno balansirani u pogledu potreba organizma i stoga nije celishodno da se primaju u dozama većim od 50 do 100 g dnevno.

Umesno je njegovo korišćenje u okrepljujućim dijetama posle bolovanja u ishrani ljudi koji obavljaju težak i fizički i umni rad.

Kako upotrebljavati polen?

Neosporno je da cvetni prah - polen ima izuzetno, sveobuhvatno dejstvo na čovekov organizam. S obzirom na veoma stroge uslove čuvanja matične mleči, mnogi stručnjaci polen po vrednosti izjednačavaju sa njom. Korisni sastojci u mleči, usled
neadekvatnog skladištenja i uslova u kojima se iznose na tržišite, se mnogo brže vremenski gube (nekoliko sati) nego kod polena, (nekoliko meseci). Opet u polenu je količina esencijalnih aminokiselina srazmerno manja, tako da je ovo mišljenje u određenoj meri opravdano.

Međutim, moja iskustva stečena u razgovoru sa potrošačima cvetnog praha govore da dobra većina ne koristi polen na propisan način.

Evo samo neki od načina na koji ljudi pogrešno upotrebljavaju polen:

• "Uzimam polen kafenom kašičicom sažvaćem ga i progutam."
• "1 supenu kašičicu razmutim u vodi, malo zasladim, i popijem."
• "Sameljem granulice polena i tako dobijem polen u prahu koji sada mogu odmah da upotrebim"

Najvažniji razlog zašto je sve ovo pogrešno je taj što čovekov sistem za varenje ne može da razbije celuloidnu opnu kojom je zrno polena obavijeno. U svim prethodno navedenim primerima, polenov prah samo protrči kroz naš organizam a da nismo iskoristili nijedan jedini sastojak iz bogatog polenovog repertoara. Najdrastičniji slučaj ispričala mi je Sneža, vegetarijanka iz Beograda koja je godina koristila polenov prah pogrešno. Kada sam joj objasnio kako se polen mora koristiti, na njenom licu se moglo nazreti žaljenje za svim onim kilogramima polena, koje je ona konzumirala uzalud.

Da bi polen dospeo u stanje da čovekov organizam može da ga upotrebi, opna koja obavija zrnce polena, mora da se natopi da bi nabubrila i prsnula, i tada tek možemo da upotrebimo sve njegove izuzetne sastojke.

Ako ste ikako u mogućnosti, nabavljajte i koristite sirovi polen. U procesu sušenja gubi se oko 20% vrednosti polena. Nakon sušenja, ostatak vrednosti polena se gubi linearno vremenom. Nakon 6 meseci, takav polen je izgubio oko polovine svoje vrednosti, tako da nije pametno nabavljati ga po istoj ceni. Moj savet je da nakon januara meseca nabavljate sušeni polen isključivo ako ste uvereni da je nakon sušenja čuvan u zamrzivaču, ili ako je čuvan u sirovom stanju a nakon vađenja iz zamrzivača sušen. Znači prioriti su:

1. sirovi polen - odmah nakon čišćenja se čuva u zamrzivaču.,
2. sušeni polen - koji je odmah nakon sušenja smešten u zamrzivač,
3. sušeni polen - u periodu od početka sezone pa do nove godine.
   

SAVET: Sirovi polen obavezno a što da ne i sušeni, čuvajte u zamrzivaču.

Evo i nekoliko načina ispravne pripreme i konzumiranja polena:

• Jednu supenu kašičicu polena razmutiti u mlakoj vodi (najbolje uveče) i ostaviti da odstoji min. 8 sati. Nakom toga, možete napitak zasladiti, promešati i popiti. Ako ga zasladite medom, i dodate do 15 kapi propolisa u kapima, dobili ste izuzetan i komletan preparat.
• Polen se može rastvoriti i u jogurtu, jer je poznato da mlečna kiselina bolje rastvara celuloidnu opnu od vode.
• Samleven sušeni odnosno što je još bolje ako imate nemleveni sirovi polen,
  umešate u med. Nije zgoreg iscediti malo limuna, kako bi se poboljšalo rastvaranje polenove opne. Sledeća 3-4 dana prevrćite teglu u kojoj je ovakav preparat, svakih sat dva, kako bi polen, koji je lakši od meda, prolazio kroz med i tako natapao svoju opnu. Od četvrtog dana možete početi upotrebljavati ovaj preparat. Višak preparata čuvajte u frižideru. Na površini će se nakupiti krupnije granule koje možete upotrebiti tako što ćete jednu kašiku tog gornjeg sloja razmutiti u vodi, u nakon nekoliko sati popiti.

Perga

Perga je fermetirani polen, tj. proizvod koji nastaje tako, što pčele polen koji sakupljaju sa cvetova biljaka unose u košnicu, prerađuju ga dodajući mu produkte lučenjem svojih žlezda. Praktično, pčele polen koji unose u košnicu natapaju sekretima koje luče iz svojih žlezda, smeštaju ga u ćelije saća i zalivaju ga odozgo medom. U procesu fermentacije, tako obrađeni polen od strane pčela, postaje bogatiji brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom i dr. Tako prerađeni polen pčele smeštaju u ćelije saća (do oko 2/3 ćelija), a ostali deo iznad perge u ćeliji je ispunjen medom. Pčele pri preradi polena koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena.

Fermentirani polen, perga, koja je gotova hrana za pčele (jer sakupljeni polen to nije), je istovremeno izvanredna hrana za čovekov organizam. Perga sadrži preko 100 vrsta različitih gljivica, preko 80 vrsta kvasca, preko 40 vrsta bakterija i sve ono što sadrži sakupljeni polen sa cvetova biljaka, a to su belančevine, vitamini, minerali itd.

Treba istaći da niko do sada nije uspeo da napravi pravu pergu sa toliko mikroorganizama. Zapravo, može se napraviti nekakva mešavina koja sadrži sve sastojke kao i prava perga, korišćenjem pekarskog kvasca, sojinog brašna, mleka u prahu, svežih jaja i dr., ali takva mešavina nema onošto je bitno za pergu - brojne mikroorganizme.

Kada bi čovek čak i uspeo da sve te mikroorganizme obezbedi u veštačkoj pergi, našao bi se pred nerešivim problemom - kojim redosledom dodavati te brojne mikroorganizme? Ostaće još dugo tajna, koju samo pčele znaju - redosled "pakovanja" i obrade polenovu pergu i postupak dodavanja pomenutih mikroorganizama. Teško će bilo kome poći za rukom da ukrade taj recept od pčela. Zbog svega toga, perga ce jos dugo ostati izvanredan, neprevaziđeni, jedinstveni, isključivo pčeljini proizvod.

Da nema takve perge u pčelinjem društvu, ne bi bilo ni legla, ni razvoja pčelinjeg društva, ni pčela. Jer, perga sadrži kompletno sve što je potrebno za uspešan razvoj i život pčelinjeg društva: belančevine, vitamine, aminokisaline, eterično ulje, šećere, mineralme materije, enzime, hormone i brojne mikroorganizme. Perga je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam.

U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A (karotina) koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvrsći. Pergi se daje poseban značaj kod određenih kardiovaskulrnih oboljenja, oboljenja sluzokože zeluca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom, itd.

Treba, sigurno, što više koristiti polen, ali kada se u trgovini bude prodavala i perga, to će onda biti prava stvar. Treba očekivati da će i pčelari i potrošači u narednom periodu saznati mnogo više o pergi i da će je mnogo više upotrebljavati.

Polen u psihijatriji

Na prvom međunarodnom seminaru o apiterapiji 1974. godine u Madridu, španski lekar dr Llopis Paret obavestio je učesnike da je od 1971. godine počeo upotrebljavati cvetni prah - polen i za lečenje bolesti koje spadaju u područje psihoterapije, a posebno za lečenje alkoholizma. Polen je upotrebio u velikom broju slučajeva i postigao veoma dobre rezultate. Za svoj prikaz odabrao je tri grupe bolesti:

1. depresivne sindrome
2. slučajeve iznurenosti-astenije
3. alkoholizam

Depresivni sindromi: U većini slučajeva teških depresivnih sindroma, polen sam nije delovao, ali davan zajedno sa antidepresivnim sredstvima dovodio je do poboljšanja već i sa malim dozama tih sredstava, i to znatno bolje nego u slučajevima kad su
antidepresivna sredstva davana bez polena. Bolesnici su ozdravili ili im se stanje poboljšavalo. Daljim uzimanjem polena uspelo se sprečiti ponovno javljanje depresije. Dobre rezultate postigao je dozama od 2,5 g polena dnevno. Dr Llopis Paret smatra polen dobrim pomoćnim sredstvom za lečenje depresija i u takvim slučajevima redovno ga propisuje.

Iznurenosti-astenija: Na području psihijatrije veliki procenat čine bolesnici koji boluju od iznurenosti, astenije, melanholije, oslabljenja životnog tonusa i sl.Glavni uzroci takvog stanja leže u karakteristikama dnevnog života ljudi današnjice :preterani rad,
brzina, stalni napadi od strane okoline, loši odnosi i dr. U tim slučajevima polen se pokazao kao energetski faktor od velikog značaja. Već nekoliko dana nakon početka lečenja bolesnici se bolje osećaju. Živahniji su, boljeg raspoloženja i pokazuju više želje za komuniciranjem sa okolinom. Uspesi su postignuti uzimanjem i manjih doza duže vreme.

Alkoholizam: Na tom području plenom su postignuti najbolji rezultati, posebno kod hroničnih slučajeva, kada dolazi do nedostatka vitamina i belančevina u organizmu. Dobri rezultati postignuti su sa dozom od dva do tri polena na dan.