MED

ZAŠTO JE MED TOLIKO POSEBAN
Med je slatka, tečnogusta ili kristalizovana materija, svetle do tamnomrke boje, specificnog okusa i mirisa, koju proizvode medonosne pčele iz nektara ili drugih slatkih biljnih sokova, a i materija životinjskog porekla, pa dorađenu skladište u ćelijama pčelinjeg saća na dozrevanje.

 Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo ima uticaja na proizvodnju nektara. Ova tečnost izlučena sadrži velike količine nektara i male količine proteina, soli, kiselina, enzima i aromatičnih sastojaka.

Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, teško da ćete ikad dobiti isti nektar a samim tim i med, što ga čini posebnim. Nektar varira u ukusu, količini i vrsti šećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele deteline 40% a mazurana 70% šećera. Da li ste se ikad zapitali zašto jabuka ima više plodova na sunčanoj strani drveta? To je zbog toga što se nektar na sunčanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo atraktivniji za pčele. Veća poseta pčela je i bogatije oprašivanje za biljku.

Med najveći prirodni eliksir

Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do košnice u saće sa pčelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u košnicu gde je skladište. Dve stvari moraju da budu uradjene da se nektar pretvori u med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se izbegne fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Drugo, saharoza u nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima preoblikovanim proizvodima pčelinjih žlezda. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smešten u zapečaćenim voštanim saćima.

Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera (voćnih i grožđanih), vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena , prirodna, lako svarljiva hrana, koja posle unošenja u organizam, direktno prelazi u krvotok.

Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom.

 Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva svojstva meda, uz njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da stimuliše i poboljšava rad srca, da uklanja zamor, da ublažava razne upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na nervni sistem, da u mnogim slučajevima trovanja ima protiv otrovno dejstvo, da reguliše krvni pritisak, da ublažava tegobe u slučaju oboljenja štitne žlezde hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, da jača organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje staračke slabosti, da pospešuje oporavak od raznih oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema, da jača umne i fizičke sposobnosti, itd.
SASTAV MEDA
U svom prirodnom obliku, med se sastoji od šećera (monosaharida), glukoze i fruktoze, kiselina i različitih elemenata koje čovek lako prima, fermenata i vitamina koji ubrzavaju biološko-hemijske procese u organima čoveka. Značajna kvalitativna karakteristika meda je u tome što sadrži željezo koje je u takvom obliku da ga

Najkompletniji proizvod na planeti

želudac lako prima i prenosi u krv. Zbog toga je med na prvom mestu, kada su u pitanju malokrvne osobe.

Najvrijedniji sastojak meda su šećeri. Ima ih i do 80%, od čega su oko 38% voćni šećeri (fruktoza), 30% su grožđani šećeri (glukoza), svega 8% čini saharoza a ostatak čine maltoza i ostali disaharidi. Inače, u medu ima 26 vrsta raznih šećera.

Zbog svog raznovrsnog i bogatog sastava, kilogram meda vredi kao 3kg goveđeg mesa, 50 komada jaja, 5,5 litara mleka, 3 kg sveže rečne ribe, 5 kg narandži, kilogram šunke ili kao 12 kg povrća.

U kilogramu prosečno kvalitetnog mesa ima 1.000-1.300, u kilogramu jaja 1630 kalorija, u litri kravljeg mleka 665, u kilogramu pšeničnog brašna 2.170, dok u istoj težini meda ima 3.075-3.150 kalorija.

 Za poređenje zdravoj odrasloj osobi dnevno treba 2.400 kalorija. Sadržaj desetak vitamina daje medu posebnu vrednost. To su: vitamin B1, B2, B3, B5, B6, BC, K, C, E i karotin.
KRISTALIZACIJA MEDA
Kristalizacija (granulacija) je osobina svakog prirodnog meda. Brzina kristalizacije u skladištima (ambalaži) zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera, kao i temperature pri kojoj se med čuva. Ukoliko je u medu

Proizvodnja meda

sadržaj glukoze viši, te se približava sadržaju fruktoze, takav med brže kristalizuje. Temperatura ispod 20°C ubrzava kristalizaciju meda, dok je vlažnost vazduha u prostoriji usporava. Najbrže se kristalizuje med medljikovac, suncokretov, goručicin, esparzetin i maslačkov med (koji se često kristalizuje još u saću, vrlo krupnim kristalima, tako da se teško centrifugira). U posljednje vreme ukus potrošača naginje ka kristaliziranom medu, i to naročito onih vrsta koje kristališu sitnim kristalima, podsećaju na najfiniji sladoled (med od bele deteline, bagrema, lipe, facelije, livadski med i dr).

 Kristalizovani med može se iz čvrstog stanja vratiti u tečno, ako se sud sa kristalizovanim medom stavi u veći sud sa vodom zagrijanom na konstantnu temperaturu od oko 40°C pri čemu ne gubi na lekovitosti.