MEDICINSKE GLJIVE

Lekovite gljive imaju razne efekte, uključujući jačanje imunog sistema organizma,smanjenje holesterola, antikoagulantno dejstvo i ulogu u lečenju raka.
U prvobitnoj supi stvaranja života – u praokeanu, pre možda milijardu godina, nalazili su se i preci (jednostaničnih) gljiva. Istorija života na Zemlji u ravnopravnoj je meri i njihova istorija: bez gljiva život ne bi mogao ni nasta(ja)ti, ni održavati se i razvijati.

Jedino one i bakterije razgrađuju organske sastojke uginulih biljaka i životinja u neorganske. One su, dakle, najstariji ekolozi. Bez njih ne bi bilo ni humusa, plodnog obradivog tla. Hljeb naš nasušni, vino i pivo, ne bi bili mogući bez gljiva kvasnica. A u našem savremenom dobu gljive – koje čine treće veliko carstvo života, pored biljnog i životinjskoga – stalno dobijaju na značaju u poljoprivredi, industriji, medicini…

Visok sadržaj proteina 1-7% i niska kalorična vrednost su glavni razlozi hranljivosti gljiva. Za razliku od biljaka, gljive sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su neophodne za sintezu čovekovih vlastitih. Za razliku od životinja, gljive sadrže minimalne, sasvim zanemarljive količine lipida. Najveći deo njihove mase čini voda od 77-93%. Najvažnija organska jedinjenja u gljivama su na bazi azota, čiji sadržaj varira od 1,5-7,5% suve materije. On se najčešće javlja u obliku proteina, čak oko 2/3, dok ostatak azota ulazi u druga organska jedinjenja: hitin, nukleinske kiseline, slobodne aminokiseline i neka nisko molekularna jedinjenja

Ugljeni hidrati su zastupljeni sa oko 4% i uglavnom se nalaze u obliku koji ljudski organizam može da iskoristi. Ugljenik se javlja u polisaharidima: glikogenu, manitolu, galaktanima, hemicelulozi, glukanu i drugim, a njegova ukupna količina je manje promenljiva pod dejstvom faktora okoline nego kada je u pitanju azot. Neka od ovih jedinjenja, kao što su: hetero-ß-D-glikani koji sadrže ß(1-3)-D-glukan, i njihovi proteinski kompleksi, imaju izraženu antikancerogenu aktivnost. Polihidroksilni alkohol manitol kao izomer sorbitola zajedno sa njim i glukozom pripada grupi osmotskih diuretika. Oni deluju na bazi velike koncentracije u krvi. Manitol deluje na otekline u mozgu, na povišen pritisak u mozgu i na povišen pritisak u oku. Upotrebljava se i u prevenciji prestanka rada bubrega.

U gljivama su najzastupljeniji vitamini B kompleksa: tiamin (aneurin B1), riboflavin (laktoflavin B2), nikotinska kiselina, biotin (H), piridoksin (adermin B6), cianokobalamin (B12). Upravo zbog toga su već od davnina nazivane šumskim mesom. Od sterola se značajno ističe ergosterol (provitamin vitamina D2 ). Naročito ga ima u gljivama Ganoderma kompleksa i u japanskoj gljivi šii take (Lentinula edodes), koja se sve više i kod nas uzgaja. Osim toga u gljivama su nadeni takode i b-karoten (provitamin vitamina A) i vitamin C.

Od minerala se Na, Ca, Mg, Mn, Se, Si, Cl, Fe, P, Al, Zn, K, S najcešce mogu naci u plodnim telima gljiva. Njihova količina i zastupljenost zavise od sastava podloge na kojoj gljive rastu.

Proizvodnja lekova u savremenom svetu nezamisliva je bez tzv. nižih gljiva, naročito plesni – od penicilina i mnogih drugih antibiotika. Nasuprot tome, lekovitost pojedinih vrsta tzv. viših gljiva, pre svega iz reda Basidiomycetes, kao i mogućnosti njihove medicinske primene, za službenu farmaciju i medicinu zapadnog sveta praktično su nepoznata oblast.

Dok je fitoterapija, naučno preispitana, već odavno priznata, pa čak i opet u modi, mikoterapija – shvaćena u najširem smislu kao iskustvena i naučno utemeljena praksa očuvanja ljudskog zdravlja, sprečavanja nastanka i razvoja bolesti, ali i neposrednoga stručnog lečenja gljivama i proizvodima iz gljiva, pogotovo onih bolesti s kojima službena medicinska rutina još ni izdaleka ne uspeva izaći na kraj (maligne, virusne, hronične i sl.) – još uvek je suočena s anonimnošću, sumnjom, strahom i nevericom. A iza poznavanja i upotrebe lekovitih svojstava pojedinih vrsta gljiva stoje hiljadugodišnja iskustva tradicionalne medicine, hiljade egzaktnih naučnih istraživanja i objavljenih naučnih i stručnih radova, stotine patenata, registrovani lekovi (npr. u Japanu su lentinan i PSK registrovani lekovi protiv raka još od sredine 80-tih godina i nalaze se po plasmanu među prvih 10 antitumornih preparata na tom tržištu, s prometom od preko 400 miliona dolara godišnje). Daleko od šarlatanskog negiranja uobičajenih sredstava i metoda naučne medicine, mikološki segment tradicionalne medicine i savremenih naučnih istraživanja ozbiljno i odgovorno sarađuje i doprinosi borbi za zdraviji i ljudskiji život pojedinca i zajednice.

Gljive sadrže antibiotike, ali i imunostimulanse, materije delotvorne protiv tumora i protiv virusa, materije koje snižavaju holesterol, sprečavaju začepljenje žila, regulišu pritisak, poboljšavaju krvotok, uravnotežuju nivo šećera u krvi, regulišu probavu, poboljšavaju rad disajnih organa, deluju antireumatski i antialergijski, stimulišu ili smiruju centralni nervni sistem na neškodljiv način, poboljšavaju seksualne funkcije, jačaju fizičku snagu i izdržljivost, usporavaju starenje.

 Prastara znanja o tim svojstvima gljiva i hiljadugodišnje tradicije i iskustva njihova korištenja, preispituju i proveravaju brojne ekipe eminentnih naučnika savremenim istraživačkim metodama bar već pedesetak godina, danas već i upotrebom najsavremenijih dostignuća visoke tehnologije. Tako se na delu potvrđuje već poodavna preporuka Svetske zdravstvene organizacije da se za očuvanje zdravlja koriste sva proverena medicinska iskustva i metode različitih civilizacija, a ne samo službene medicine Zapada.